Вобиса ибн Маъбад розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
Расулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам ҳузурларига келсам: «Сен яхшилик, эзгулик хусусида сўрагани келдингми?» дедилар.
- Ҳа! - деб жавоб бердим.
- Қалбингдан фатво сўра! Нафсинг ва қалбинг хотиржам бўлган нарса яхшиликдир. Одамлар фатво беришса ҳам ичингни ғаш қилиб, кўнглингга ўрнашмаган нарса гуноҳдир.
Ҳасан ҳадис бўлиб, имом Аҳмад ва Доримий ривояти.
وَعَنْ وَابِصَةَ بْنِ مَعْبِدٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: أَتَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «جِئْتَ تَسْأَلُ عَنِ البِرِّ؟» قُلْتُ: نَعَمْ، فَقَالَ: «اسْتَفْتِ قَلْبَكَ، البِرُّ: مَا اطْمَأَنَّتْ إِلَيْهِ النَّفْسُ، وَاطْمَأَنَّ إِلَيْهِ القَلْبُ، وَالإِثْمُ مَا حَاكَ فِي النَّفْسِ وَتَرَدَّدَ فِي الصَّدْرِ، وَإِنْ أَفْتَاكَ النَّاسُ وَأَفْتَوكَ». حَدِيثٌ حَسَنٌ، رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالدَّارَمِيُّ فِي «مُسْنَدَيْهِمَا» [حم 4/228 مي 2575].